Zimnica za lenčuge

Zimnica za lenčuge

…ili kako da zamrznete skoro sve sto vam padne na pamet.

Zamrzavanje povrća je odličan način da se pripremi sveže povrće za zimu. Ekstremno niske temperature zaustavljaju rast mikroorganizama i usporavaju promene koje dovode do kvarenja hrane. Kvalitet  zamrznutog povrća zavisi od kvaliteta svežeg - pa je sveže, zrelo povrće,  direktno iz povrtnjaka, najbolje za zamrzavanje. Ako ne može da se  zamrzne neposredno posle branja, treba ga držati u frižideru, da bi zadržalo svežinu.

Kako se pravilno zamrzava povrće?

Povrće treba dobro oprati pod mlazom vode i blanširati. Blanširanje je kratkotrajno stavljanje povrća u vrelu vodu ili paru. To je veoma važno, jer usporava ili stopira aktivnost enzima. Naime, enzimi su važni za rast i zrenje povrća. Ali, ako se njihova aktivnost ne zaustavi pre zamrzavanja, povrće gubi boju i ukus, otvrdne i postaje neukusno u roku od nekoliko nedelja po zamrzavanju. Vreme blanširanja je različito za različite vrste povrća - treba da je upravo toliko da zaustavi ili inaktiviše enzime. Neposredno posle blanširanja, povrće treba isprati hladnom vodom, da bi se zaustavio proces kuvanja.

Pošto se ohladi, povrće se stavlja u posebne plastične kutije ili kese. Treba ih staviti u zamrzivač što pre, a najkasnije za 24 sata (za to vreme  držati u frižideru). Većina povrća može da se čuva u zamrzivaču 12 meseci. Duže stajanje ga neće učiniti nejestivim, ali će da mu smanji kvalitet.

Paradajz: 
Najbolje ga je zamrzavati u komadu. Ako se odlučite za ovaj postupak, paradajz operite, osušite i stavite na poslužavnik. Tako ostavite u frizu dok se ne zaledi, pa tek onda stavite u kese ili posude kako bi mogli da uzimate jedan po jedan plod kada vam bude potreban.

Paradajz možete da zamrznet i iseckan na komade. Zrele i zdrave plodove svežeg paradajza prelijte vrelom vodom, zatim naglo isperite hladnom vodom. Na taj način ćete ih lakše oljuštiti. Posle toga ih isecite i spakujte u kesice ili posude u količina potrebnim za jedan ili dva obroka.
Ako želite da paradajz zamrznete ispasiran, ponovite predhodni postupak i na kraju ispasirajte paradajz. Pasiranu masu sipajte u posudu za pravljenje leda i zamrznite. Kad se masa stegne izvadite kockice uvijte ih aluminijumskom folijom i stavite u kesu. 

Ovako zamrznut paradajz ja pogodan za pripremu satarasa, raznih sosova, corba i sl.

Kupus:

Razrežite glavice kupusa na manje dijelove, pa blanširajte 1-2 min. Kriske kupusa se mogu ohladiti u hladnoj vodi. Ohlađeni kupus zamrznite. Rok trajanja 10-12 mjeseci.Odmrzavanje nije potrebno!

Priprema se kao i svez kupus.

Patlidzan:

Patlidzan se opere, iseče na kolutove ili po duzini na kriske debljine jednog centimetra. Moze da se potopi u slanu vodu pet minuta pre blansiranja, ali nije neophodno. Blansira se 3-4 minuta, potom ohladi (moze i u hladnoj vodi), i zatim zamrzne.

Ovako zamrznut patlidzan pogodan je za pripremu kavijara i slicnih jela od patlidzana. Ukoliko je potrebno imati cele kriske patlidzana neophodno je isecene kriske patlidzana zamrzavati pojedinacno poredjane na pleh, a zatim ih tako zamrznute redajti u kese. Izmedju krisaka mogu se staviti komadi najlona kako se kriske ne bi slepile.

Tikvice:

Tikive se mogu zamrzavati očišćene i oljuštene, isečene na kolutove ili izdubljene za punjenje. Blansiraju se oko 2 minuta, zatim hlade i potom pakuju u kese.

Ukolikko se nakon odmrzavanja koriste kao kolutovi moze se primeniti isti sistem kao kod patlidzana.

Paprika i crni luk:

Zelene paprike ne moraju da se blanširaju, samo se očiste od semena. Mogu se iseci na sitne komade radi lakse upotrebe nakon odmrzavanja.

Pečene crvene paprike mogu takodje da se zamrzavaju. Pecene paprike mogu da se ostave u ljusci i oljušte  poluodmrznute.

Crni luk, takodje nije potrebno blansirati. Naročito je važno crni luk dobro spakovati (najbolje u duple kese), kako jak miris ne bi prešao na ostale namirnice u zamrzivaču.

Karfiol i brokoli:

Brokoli se dobro opere pod mlazom vode da bi se izbacili eventualno prisutni insekti - koji se povremeno nađu u cvasti. Pre blansiranja može da se drži pola sata u slanoj vodi. Blansira se tri minuta u ključaloj vodi. Isti postupak je sa karfiolom.

Blitva, kelj, spanać, kopriva, zelje

se blanširaju dva minuta. Nakon blansiranja se ohlade, mogu se iseckati na sitnije komade radi lakse upotrebe nakon odmrzavanja. Kopriva ce nakon blansiranja prestati da zari. Zelje se moze zamrzavati i u listovima i kasnije koristiti za uvijanje sarmica.

Celer i paškanat

oprani i isečeni na kolutove, blanširaju se dva minuta.

Zacinske trave:

Sveže začinske trave se operu pod mlazom vode, osuše i stave u kesu  za zamrzavanje.

Pri zamrzavanju voća - poput borovnica, malina, kupina, višanja... dobro je posuti ga šećerom, kako bi se što više očuvao ukus. Prilikom pripreme poslastica, ovo voće uglavnom ne treba odmrzavati.

Vreme čuvanja zamrznutih namirnica 

• Povrće i voće može da se čuva u zamrzivaču od 8-12 meseci.

• Kuvana jela od povrća mogu da se u zamrzivaču čuvaju do četiri meseca, a ona koja sadrže meso i ribu - do tri meseca.

• Hleb i peciva mogu da ostanu u zamrzivaču do šest meseci, kao i  pečeni sitni kolači, a torte i pite do četiri meseca.

Avgust

Tušt

Tušt 

(Portulaca oleracea L. sativa)

Pripada obitelji tušnjeva (Familiae Portulacaeae) a lisnata je, hranjiva i ljekovita biljka.
Druga imena za tušt su tušanj, tušac, tušnjak i portulak.
Uzgoj:

Raste i kao samonikla biljka uz rijeke, potoke, kanale i rubove šuma . Sije se na sunčanom mjestu a voli pjeskovitu dobro dreniranu zemlju. Otporan je na visoke i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu. Veoma brzo raste i već nakon 3-4 tjadna se može brati. Čim ga više berete, više se razraste.

Sastav:

Portulak sadrži veliku količinu antioksidansa a najbolji je biljni izvor omega -3 masnih kiselina. Naime sadrži alfa-linolensku kiselinu koja spada u grupu omega-3 masnih kiselina i značajna je za je za rast i razvoj organizma, regulira nivo holesterola i sprečava bolesti srca i krvotoka. U sebi ima još i fenilalanin, triptofan i biofenole koji su djelotvorni u vezivanju slobodnih radikala u organizmu i time štite od mnogobrojnih bolesti.
Biljka je bogata vitaminom C a sadrži i nešto manje količine vitamina A, B i E, minerala i elemenata u tragovima magnezija, kalcija, kalija, željeza, cinka, kao i alkaloida, flavonoida, kumarina, saponina, glutaminske kiseline, oksalne kiseline sterin beta-sitosterol i sluzavu tvar.

Lekovita svojstva:

omega-3 masna kiselina je značajna za rast i razvoj organizma, štiti stanične opne, regulira nivo holesterola i spriječava bolesti srca i krvotoka. . Preporuča se jesti sirovu i svježu, a ako se kuha onda samo vrlo kratko u vreloj vodi ili kratko prodinsta na maslacu.
Zbog sluzave tvari koju sadrži, preporuča ga se protiv žgaravice, gastritisa, ali i zatvora. U narodnoj medicini pripisuju mu se i brojna druga svojstva, kao na primjer da djeluje antibakterijski, kao čistač krvi i diuretik, a navodno pomaže i kod kašlja, temperature, upale desni, hemoroida, proljetnog umora, slabosti bubrega, arterioskleroze, glavobolje i oboljenja živaca. Što bi stručnjaci rekli, ova je biljka prirodni antihelmetik, antipiretik, antiskorbut, depurativ, dermetik, diuretik, laksativ, regulator, roborans, tonikum i vermifug.

U kulinarstvu:

Jestivo je sve osim korijena. Koriste se mladi sočni listovi i izdanci visine 3-5 cm. Ubrane izdanke odvojiti od tvrdih stabljika. U ishrani se koristi za pripremu salata, juha, variva, đuveča, u tjestu za palačinke ili kao hrskavi začin u salatama. Kuha se najviše do 15 minuta, kuhanjem oslobađa sluz koja blago zgušnjava juhe i daje im kremast izgled. Pogodan je i za kiseljenje, ali ne i za sušenje. 

U svježim salatama lijepo se slaže sa krastavcem i rajčicom, krumpirom, graškom i bijelim lukom, dinjama i breskvama. Služi se i kao prilog za začinjena jela od mesa ili ribe.

http://www.coolinarika.com/recept/tust-za-gust/

Upozorenje:

neumjerena upotreba ima negativno učinak na organizam. Oksalna kiselina opterečuje bubrege, glikozidi deluju na srce,ne ga gnojiti sa umjetnim gnojem jer apsorbira nitrate.

Junsko jutro u basti

 

 

Plain Air

CRNI SLEZ

(Malva vulgaris) Fam. Malvaceae
Popularni nazivi: dobri slez, slezovina

Opis:
Slez sa malim listovima - mali (crni) slez - raste po ruiniranim zidinama, pored puteva, na napuštenim terenima, pored ograda. To je jednogodišnja biljka sa delimično puzavičastim stablom. Listovi su skoro okrugli, nazubljeni, a cvetovi roze boje su smešteni pojedinačno ili grupno u bazalnom delu sa unutrašnje strane lista. Plod je čaurast, pomalo nalikuje na grumen sira. Sakupljaju se listovi, cvetovi i vazdušasta stabljika u periodu jun-septembar.
Budući da se sušenjem gube lekoviti sokovi, najbolje je slez koristiti u što svežijem stanju, ali i sušena biljka ima svoju vrednost.

Sakupljanje:
Beru se cvetovi, listovi, sakuplja se i oguljeni koren.Cvetovi i listovi se beru bez drške u periodu jun-avgust. Suše se u senci, u provetrenim prostorijama, rasprostrti u tankom sloju. Posle sušenja, cvetovi se čuvaju u papirnim kesama (džakovima) ili fiokama obloženim hartijom, a listovi u džakovima od platna.
Koren se vadi kada dostigne dužinu od 10-15 cm, dakle najranije u drugoj godini života biljke. Ovo se obavlja u periodu mart-april ili oktobar-novembar.
Posle sakupljanja, koren se oguli (do belog sloja), zatim iseče na male komade koji se suše na suncu ili u ugrejanim prostorijama na 40°C. Pre sušenja ih ne treba prati. Posle sušenja, korenje se čuva u džakovima od platna ili hartije, u suvim prostorijama.
 
Aktivna svojstva: 
U korenu - sluzaste materije, amidin, uronske kiseline, šećeri, asparagin, pektin, betain, tanin, rezinozne
supstance; u cvetu i listu - flavonoid, tanin i sluzaste materije.

Uslovi za upotrebu:
Cvetovi treba da budu rozikasto bele boje i da imaju čašicu. Listovi treba da imaju zelenu boju i dršku ne
dužu od 2 cm. Ostatak stabljike se ne koristi. Oguljen koren treba da bude bele boje.

Farmakološko dejstvo:
Sekretolitik (pospešuje lučenje sluzi),emoliens (sredstvo za omekšavanje), ekspektorans (za iskašljavanje), anti-inflamator (protiv zapaljenja disajnih organa, bubrega, želuca i creva).

Način upotrebe:
- Infuzija: Jednu punu (supenu) kašiku dodati na 250 ml hladne
vode; ostaviti da odstoji tokom noći, a zatim ujutru blago
podgrejati (30-40°C).
- Kupka: Jedna puna šaka sleza se potopi u sud sa
5 litara hladne vode. Pošto odstoji 12 sati, sledećeg dana se malo
zagreje (30-40°C). Kupka traje 20 minuta.
- Oblog: Talog (ostatak) koji ostane od čaja se malo zagreje u
vodi, pomeša se sa ječmenim brašnom i stavi na komad platna
kojim se oblaže obolelo mesto.

Terapeutske indikacije:
Glositis (upala jezika), akutni laringitis (akutna upala grkljana), bronhitis (upala bronhija), traheitis (upala dušnika), infekcije bubrega, rane, čir, tonzilitis (upala krajnika). Kod otvorenih rana, kupka od sleza i svežih listova bokvice može da bude delotvorna.
U slučaju raka grkljana, čak i kad dođe do afonije (gubitka glasa), slez može da ima veoma efikasno lekovito dejstvo. Mlakim čajem od sleza se ispira grlo u toku dana, a ostatak čaja se pomeša sa ječmenim brašnom i drži se u vidu obloga u predelu grkljana u toku noći.

Dnevna količina čaja koju treba upotrebiti je 2,5 litra. Biljka se usitni i preko noći drži u hladnoj vodi (1 puna kašičica biljke na šolju od 250 ml). Ujutro se procedi i blago ugreje, i to tako što se šolja stavi u drugi, veći sud sa toplom vodom. Tečnost čuvati u termos-boci. Piju se 4 šolje dnevno. Sa ostatkom čaja ispirati grlo.U slučaju smanjenog lučenja pljuvačke (suva usta), čaj od sleza treba često koristiti za ispiranje usta.

Uzivancija

Maj 2012

 senka na posteljini koja se susi

prskanje njive protiv sirokolisnih korova

 zacinska bastica

mladi luk i spanac

 kosenje trave i sakupljanje za guske i patke

maticnjak i nana od baba Ane

 bastica - nesto je niklo nesto nije (iz nepoznatih razloga)

 raznorazne sitnice - krest salata, mirodjija ....

 rasadi

ZOVA I RECEPTI OD ZOVE

U jednoj divnoj bajci koju je napisao genijalni Andersen, bolesnom dečaku koji leži u postelji učinilo se da je iz čajnika izašao duh jedne simpatične i dobroćudne bakice koju je Andersen nazvao Bazgova majčica. Ona je umirila i zabavljala dečaka svojim zanimljivim pričama koje su ga odvele u san. Kada se sutra probudio dečak više nije bio bolestan. Za razliku od nekih drugih bajki ovu možete shvatiti i prilično bukvalno. Bolesna deca koja usled prehlada ili gripa imaju visoku temperaturu i groznicu, često se dešava da buncaju do su u čudnom polusvesnom stanju, a topli čaj od zove ili bazge kao se ova biljka još naziva snižava temperaturu i pomaže nam da lakše savladamo bolest. Ovom malom drvetu ili većem žbunu, kako želite, oduvek su pripisivana čudesna magičan svojstva. U njegovim krošnjama živele su šumske vile, pa seljaci nipokoju cenu nisu želeli da zapale zeleno drvo zove. Rasprostranjeno je i verovanje da nije pamentno zaspati pod ovim drvetom.

Izgleda da antivirusna jedinjenja zove dobro deluju na viruse, prvenstveno herpesa i da mogu pomoći onima koji pate od Epštaj-Barovog sindroma. Ako imate upalu krajnika obavezno popijte dve do tri šolje čaja od cveta zove, lista kupine i petrovca.

Zova deluje i diuretično, pa se preporučuje osobama koje imaju višak mokraćne kiseline u krvi. Cvet zove često se nalazi u mešavinama za čišćenje organizma i detoksifikaciju.

Protivupalno dejstvo zove opravdava upotrebljavanje ove biljke za negovanje iritirane i upaljenje kože. Udružena sa peršunom i nevenom zova ulanja tamne fleke na licu.

Pomešana sa vrbovom korom, suručicom i ruzmarinom ova biljka se preporučuje onima koji pate od artritisa i reumatizma. Uz ovu čajnu mešavinu bolni delovi se masiraju losionom od esencijalnih ulja ruzmarina, eukaliptusa i kleke.

Zova ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo smeđa, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta,bela i veoma lagana srž . Nasuprotni listovi nepravilno su perasti s jajastim, zasiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u pljosnati paštita, a boja im je bela do žućkasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobice, u početku zelene, zatim crveno-smeđe i naposletku sjajne. Bobice su male i sočne.

Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija: flavonoide, glikozide, hlorogensku kiselinu, tanine, pektine... U plodu su prisutni glikozidi, tanini, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Zreli plodovi zove su, takođe, vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego ijedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot ili kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije trigeminusa (neuralgija nerva lica), za jačanje, za blago regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva, za poboljšane apetita i cirkulacije.

Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren zove se sakupljaju u proleće, cvet u junu, dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru kada potpuno sazru, pred kraj leta.

Recepti:

Przeni cvetovi:

Cvetovi zove su jestivi. Probajte da sveže cvetove umočite u testo za palačinke (malo ređe) i ispržite u dubokom ulju. Kada je gotovo izvadite iz šerpe, ostavite da se ocedi višak masnoće i pospite prah šećerom. Ovo je recept koji datira jos iz staroga Rima.

Sirup:

Sirup od cvetova zove takođe je veoma popularan u našim krajevima.

Naberu se sveži cvetovi zove, otkinu se peteljke i cvetovi se potope u vodu. Na 5 l. prokuvane i ohladjene vode stavi se 40 cvetova, 3 kg šećera i tri limuntusa. To se ostavi 24 sata. Procedi se kroz krpe i sipa u flaše. Moze da stoji veoma dugo u cistim, sterilnim flasama…i do godinu dana. Pije se razblažen sa vodom, trebalo bi da ima oštar miris zove, ako su cvetovi ubrani u rano vreme cvatnje sirup je kvalitetniji.

Cajevi od zove:
Čaj od zove se koristi za lakše izlučivanje mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi.

Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatskih bolesti. Čaj od zovinih cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo kog oblika prehlade ili gripa, što će znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su dovele do bolesti.

Nakon branja, cvetovi zove se nižu na konopac ili se stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žuto-belu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.

Caj od kora grana i stabla koristi se za otklanjanje poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i bešike, leči vodenu bolest, razne edeme itd. Čajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane količine mogu da budu opasne. Spoljašnji, sivi sloj biljke, ostruže se pre upotrebe i baca, koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kašičica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u vecim razmacima, gutljaj po gutljaj.

Čaj od bazgina lišća. Lišće se bere kad se potpuno razvije. 7-8 listića prelije se s 2 dl ključale vode i tiho kuva 8 minuta. Nakon toga se ocedi, doda malu kasika meda. To je izvanredno sredstvo za čišćenje krvi, osipa, bolesti jetre, bubrega, pluća želuca i creva

Listovi sadrže otrovne cijanogenetske glikozide, pa se ne smiju jesti!

Dzem od bobica zove:

Sastojci:
* 1 kg zrelog ploda zove
* 1 kg šećera
* 650 ml vode
* 1 kašičica limunovog soka
* 1 kašičica mlevenog cimeta
Priprema:
Plod oprati, skinuti sa drške i kuvati dok ne omekša. Pasirati. Vodu i šećer prokuvati, dodati proceđeni sok i kuvati 45 minuta. Kada počne da se zgušnjava, dodati limunov sok i cimet i kratko prokuvati. Odmah sipati u tegle i dobro zatvoriti.

Dzem se moze praviti i sa Dzemfiksom ili drugim dodacima za zeliranje prema uputstvu sa kesice.

Sastojci:

* 1 kg zrelih bazgovih bobica

* secera prema uputstvu na pakovanju

* 1 kesica sredstva za zeliranje

* 1 limun

Priprema:

Bobice operite i očistite od peteljki. Stavite ih u posudu za kuvanje, dodajte šećer i uz miješanje kuvajte oko 20 minuta. Želin izmešajte sa šećerom prema uputstvu i umešajte u voće.  Dodajte sok limuna i kuhajte nekoliko minuta. Vrućim džemom punite čiste i zagrejane manje tegle, zatvorite, obrnite ih naopacke i ostavite u tom polozaju dok se ne ohlade.

Liker od zove:

Sastojci: za 1 l likera:
* 300 g bobica crne zove
* 300 g šećera
* 1 kašičica limuntusa
* 3/8 l vode
* ¼ l alkohola (96%, iz apoteke)
Priprema:
Pomešajte crnu zovu sa šećerom i limuntusom i ostavite da odstoji 3 sata.
Sve zajedno stavite da se krčka (ne sme da provri), nalijte vodom i sipajte u flašu.
Dodajte alkohol, zatvorite flašu i ostavite da odstoji na sunčanom mestu oko nedelju dana. Procedite liker od bazge kroz krpu i sipajte u flašu za liker.

Tonik za kožu
oparak od cvjetova bazge deluje ublažujuće na osetljivu ili suncem opečenu kožu.
ulijte 600ml uzavrele destilovane vode preko 25g osušenih cvetova bazge. Pustite da se ohladi, procedite i nanesite na kožu komadićem vate. Losion držite u frizideru i upotrebite za 2 do 3 dana.

PUT U SLOBODU: Off grid lajfstajl

PUT U SLOBODU: Off-grid lajfstajl

(život bez računa, obnovljivi izvori energije, energija vetra, solarna energija….)

Termin off grid (ne povezan na mrežu) se uglavnom koristi u smislu domaćinstava koja nisu povezana na električnu mrežu. Međutim, u širem smislu ovaj termin se odnosti na celokupan stil života bez preteranog ili gotovo nikakvog oslanjanja na sistem tradicionalnih komunalnih preduzeća. Of-grid domovi su atonomne jedinice, one se ne oslanjanju na lokalni vodovod, kanalizaciju, dodvod prirodnog gasa, električnu mrežu i slične komunalne usluge.

Of-grid ideju je nedavno promovisala glumica Deril Hana koja je svoju vilu u Koloradu napravila u skladu sa of-grid principima. Ekstremni primer ovakvog nacina zivota je Mark Bojl, koji zivi vec godinama bez i jednog dinara u prikolici na svojoj farmi - http://www.guardian.co.uk/environment/green-living-blog/2009/oct/28/live-without-money/

na slici: of-grid kuća američkog dizajnera Skota Njukirka. bez struje, 

sa poljskim wc-om i tušem u kojem se voda greje pomoću kotla na drva

(Njujork magazin / Anplagd)

U ovoj tehnološki poodmakloj dobi, život izvan utabanih, društvenih tokova može biti težak, nepraktičan ili idealistički. No, na stotine Amerikanaca pokazali su sposobnost da iskoče van opšteprihvaćenih okvira savremenog života , uspeli su da isključe iz svog života usluge raznoraznih komunalna poduzeća i žive nov, alternativan i održiv način života bez žrtvovanja savremenih pogodnosti. Of-grid lajfstajl ima mnoge prednosti od kojih se neke odnose na lični benefit, a određene su vezane za očuvanje prirode i orkuženja. Određene zajdnice u SAD već godinama žive na ovaj način, a u periodu krize broj ovakvih zajednica i pojedinaca se stalno uvećava.

Neki od razloga zbog kojih ljudi idu «izvan mreže» i sistema je i želja za mirnijim, jednostavnijim životom, što manja uključenost i zavisnost od korporacija, a jedan od najčešćih razloga je i briga o životnoj sredini.

U svojoj knjizi «Kako živeti van mreže» - Nik Rouzen nabraja sedam razloga za ovakvu odluku. To su velika ušteda novca, smanjenje emisije ugljen dioksida, povratak prirodi i seoskom načinu života, priprema za neminovni kolaps naftne privrede, priprema za moguće državne kolapse i slično...

na slici: of-grid ne znači i odricanje od savremenih sredstava, 

kuća američkog programera Lorena Amelanga, jednog od pionira C++-a

Bez obzira na razlog, život van mreže je efikasan način razvijanja svesti o potrošnji nresursa. Pored kidanja veza sa komunalnim preduzećima, of-grid zači u najvećem broju slučajeva i kidanje veze i zavisnosti od fosilnih goriva. Razlika između uticaja na životnu sredinu prosečnog domaćinstva i of-grid domaćinstva je zapanjujuća. Of-grid domaćinstva se mogu pohvaliti godišnjim utroškom novca za komunalne račune u vrednosti od svega 100 USD u odnosu na prosečna domaćinstva kod kojih je ponekad to suma koja se izdvaja samo za električnu energiju.

na slici: of-grid kuća u Skandinaviji,
bez struje, za grejanje i kuvanje se koristi plin

Ljudi koji se odlučuju za of-grid stil života to najčešće čine na dva načina. Jedan je pridruživanje of-grid zajednici (preko 200.000 ljudi danas živi u ovakvim zajednicama u SAD), a drugi pravljenje svojeg of-grid imanja i samoodružive strukture pod svojim parčetom neba. Život u zajednici ima brojnje prednosti, kao što su deljenje resursa, kolektivni rad, ispomoć i slično, dok su pojedinačni poduhvati najpogodniji za one koji traže samoću, imaju dodatne resurse ili specifične ideje na umu.

Bez obzira na razlog za of-grid život, kvalitet života može biti veoma dobar, u većini slučajeva i mnogo bolji nego kod «života na mreži». Međutim, to podrazumeva da morate biti upoznati sa funkcionisanjem vašeg energetskog sistema, takođe morate planirati i racionalno koristiti struju koju proizvodite. U svakom slučaju ovaj stil života je drugačiji za svakoga pojedinačno, ali ono što je zajedničko je to da su neophodna određena prilagođavanja u načinu života i svakodnevnoj rutini...

Ono što of-grid podrazumeva, u svakom slučaju, je isključenje sa mreže....u prvom redu sa električne mreže. Of-grid kuća će imati svoj izvor energije bilo da je u pitanju energija sunca, vetra, vode, geotermalna energija ili neka kombinacija. Takav sistem se zove samostalni elektroenergetski sistem. (Postoje i određene zajednice koje u potpunosti žive bez el. energije kao što su Amiške ili Menonitske zajednice). Međutim, u određenim slučajevima, kada potrošnja energije u ovakvim domaćinstvima nije dovoljno redukovana, to može imati mnogo lošiji uticaj na okolinu u poređenju sa standardnom potrošnjom energije i to uglavnom zbog manje energetske efikasnosti off-grid sistema i uređaja.

Pored isključenja sa elektične mreže ovaj stil života često podrazumeva i sopstvene izvore vode (bilo kroz bunarsku vodu, vodu iz potoka, jezera ili kišnicu) kao i sopstveni izvor hrane kroz bavljenje poljoprivredom.

Električna energija

U situacijama gde je postignut dobar nivo energeske efikasnosti, postaje jeftinije generisati sopstvenu eletfičnu energiju nego kupovati je od velikih kompanija. To u velikoj meri zavisi od troškova uvođenja sopstvenog elektro energetskog sistema, dostupnosti obnovljivih izvora energije (vetar, sunce, voda), kao i od cene energije koja se plaća elektroenergetskim kompanijama. U određenim slučajevima, kada su u pitanju zabačena područja, sopstveni elektroenergetski sistem je u startu isplatljiviji od veoma skupog priključenja na električnu mrežu.

Elektična energija može da se generiše na licu mesta putem obnovljivih energetskih izvora i obično se generiše nekim od sledećih metoda:

-         solarni paneli

-         mini turbine na vetar / vetrenjače

-         mini hidro elektrane

-         geotermalni izvori

-         mikrokogeneracija / mikro CHP sistemi koji istovremeno proizvode toplotu i eletričnu energiju.

-         generatori na biogoriva (biomasa ili goriva nastala preradom biomase) ili dizel

Skladištenje ovako dobijene el. energije se uglavnom vrši preko različitih vrsta akumulatora/baterija ili gorivnih galvanskih ćelija. Energija iz ovih «skladišta» se može koristiti direktno samo za određene uređaje manje snage, dok su za širu upotrebu kod potrošača koji se inače napajaju naizmeničnim naponom iz gradske mreže neophodni inverteri / pretvarači.

Ovakvi sistemi mogu koristiti samo jedan od gore navedenih metoda, međutim u praksi se češće sreću kombinacije (npr. solarni paneli, mini vetrenjače i sl.)

.

na slici: kica mini hidro elekrane koja koristi pad vode - 
veoma retko upotrebljavane kao izvor energije kod of-grid domaćinstava

Solarni paneli

ili fotonaponske ploče se sastoje od grupa fotonaponskih ćelija. Početno ulaganje u ugradnju solarnih panela je uglavnom veoma veliko i zavisi od veličine doma i osunčanosti. Solarni paneli se takođe mogu i napraviti i time smanjiti troškovi. Jedna osoba može napraviti solarni panel od 500w za šest sati rada i trošak u vrednosti do oko 60 USD.

na slici: princip rada foto celija. foto celija - akumulator - inverter - potrosac

Vetrenjače

Male trubine na vetar mogu se koristiti za razne primene, uključujući standardna ili of grid domaćinstva, telekomunikacije, vikendice, salaše i druge nemene koje zahtevaju električnu energiju tamo gde ne postoji električna mreža ili gde je priključenje na mrežu neisplativo. Male turbine mogu biti jačine poput onih od 50w koje se koriste za jahte ili karavan vozila, a mogu ići i do 10kw. Prednosti malih turbina su: sigurnost i dug životni vek, mala ulaganja u održavanje ukoliko se prilikom ugradnje sprovedu sve sigurnosne mere. Buka koju proizvode je slična buci koju proizvodi standardni frižider u domaćinstvu. Nedostaci se često vezju za ekstremne vremenske uslove poput olujnih vetrova, koroziju zbog blizine vodenih površina i slično. 

 

Postoje turbine sa horizontalnom i vertikalnom osom rotacije, a od delova svaka vetrenjača ima:

-         rotor na koji su pričvršćene elise putem vratila,

-         reduktor koji usklađuje brzinu rotacije rotora i brzinu koja je potrebna za rotaciju agregata (samo za uređaje preko  10kW),

-         električni generator koji mehaničku energiju rotora pretvara u el. energiju,

-         kućište u kojem se nalazi generator i repno krilo koje služi za usmeravanje rotora u vetar.

-         Ponekad se vetrenjače isporućuju sa stubom koji mora biti projektovan tako da zadovolji ekstremne uslove poput oluja ili grada. Dodatno se mogu postaviti i čeličen sajle što povećava stabilnost.

Pored toga sistem podrazumeva i uređaj za prilagođavanje napona (invertere/pretvarače) i urađaje za skladištenje energije (akumulatore/baterije). Struja koja se proizvodi u alternatoru, akumulira se u akumulatorima i koristi se za potrošače manjih snaga: svetlo, televizore, radio stanice, frižider, punjač za mobilni itd.
Moguće je napajanje potrošača koji se inače napajaju naizmeničnim naponom iz gradske mreže korišćenjem odgovarajućih DC/AC pretvarača.

Voda

Ukoliko na imanju nema prirodih izvora vode, ili se voda ne može uzimati iz obližnjih jezera ili reka, može se sakupljati kišnica u buradima i drugim plastičnim kontejnerima. Kopanje bunara je ponekada neophodne. Bunar obično kopaju preduzimači specijalizovani za ovu vrstu posla. Za dobijanje vode za piće biće neophodni sistemi za filtriranje, a nefiltrirana voda će biti odlična kao tehnička voda.

 na slici: jednostavna solarna koliba Aleksandra Lamara,

koja u potpunosti zadovoljava sve potrebe vlasnika za strujom i vodom

Hrana

Mnoge porodice su već upoznate sa baštovanstvrom, tako da im uzgajanje sopstvene hrane može biti najlakši deo samoodrživog domaćinstva. Međutim, uzgoj sopstveme hrane ponekad može predstavljati veći izazov nego što to izgleda u početku. Kada voće i povrće nije dovoljno, razmislite o kokoškama za jaja ili kozi zbog mleka. Započnite prvo sa manjom baštom, a kasnije sa iskustvom povećavajte površinu. Kokoškama nije potrebna velika površina – nekoliko kvadrata unutar kokošinjca i nekoliko kvadrata napolju. Ne zaboravite kompostiranje kako bi obezbedili kvalitetniju zemlju svojoj bašti…