субота, 15. септембар 2012.


Zimnica za lenčuge
…ili kako da zamrznete skoro sve sto vam padne na pamet.



Zamrzavanje povrća je odličan način da se pripremi sveže povrće za zimu. Ekstremno niske temperature zaustavljaju rast mikroorganizama i usporavaju promene koje dovode do kvarenja hrane. Kvalitet  zamrznutog povrća zavisi od kvaliteta svežeg - pa je sveže, zrelo povrće,  direktno iz povrtnjaka, najbolje za zamrzavanje. Ako ne može da se  zamrzne neposredno posle branja, treba ga držati u frižideru, da bi zadržalo svežinu.

Kako se pravilno zamrzava povrće?
Povrće treba dobro oprati pod mlazom vode i blanširati. Blanširanje je kratkotrajno stavljanje povrća u vrelu vodu ili paru. To je veoma važno, jer usporava ili stopira aktivnost enzima. Naime, enzimi su važni za rast i zrenje povrća. Ali, ako se njihova aktivnost ne zaustavi pre zamrzavanja, povrće gubi boju i ukus, otvrdne i postaje neukusno u roku od nekoliko nedelja po zamrzavanju. Vreme blanširanja je različito za različite vrste povrća - treba da je upravo toliko da zaustavi ili inaktiviše enzime. Neposredno posle blanširanja, povrće treba isprati hladnom vodom, da bi se zaustavio proces kuvanja.
Pošto se ohladi, povrće se stavlja u posebne plastične kutije ili kese. Treba ih staviti u zamrzivač što pre, a najkasnije za 24 sata (za to vreme  držati u frižideru). Većina povrća može da se čuva u zamrzivaču 12 meseci. Duže stajanje ga neće učiniti nejestivim, ali će da mu smanji kvalitet.

Paradajz: 
Najbolje ga je zamrzavati u komadu. Ako se odlučite za ovaj postupak, paradajz operite, osušite i stavite na poslužavnik. Tako ostavite u frizu dok se ne zaledi, pa tek onda stavite u kese ili posude kako bi mogli da uzimate jedan po jedan plod kada vam bude potreban.
Paradajz možete da zamrznet i iseckan na komade. Zrele i zdrave plodove svežeg paradajza prelijte vrelom vodom, zatim naglo isperite hladnom vodom. Na taj način ćete ih lakše oljuštiti. Posle toga ih isecite i spakujte u kesice ili posude u količina potrebnim za jedan ili dva obroka.
Ako želite da paradajz zamrznete ispasiran, ponovite predhodni postupak i na kraju ispasirajte paradajz. Pasiranu masu sipajte u posudu za pravljenje leda i zamrznite. Kad se masa stegne izvadite kockice uvijte ih aluminijumskom folijom i stavite u kesu. 
Ovako zamrznut paradajz ja pogodan za pripremu satarasa, raznih sosova, corba i sl.

Kupus:
Razrežite glavice kupusa na manje dijelove, pa blanširajte 1-2 min. Kriske kupusa se mogu ohladiti u hladnoj vodi. Ohlađeni kupus zamrznite. Rok trajanja 10-12 mjeseci.Odmrzavanje nije potrebno!
Priprema se kao i svez kupus.

Patlidzan:
Patlidzan se opere, iseče na kolutove ili po duzini na kriske debljine jednog centimetra. Moze da se potopi u slanu vodu pet minuta pre blansiranja, ali nije neophodno. Blansira se 3-4 minuta, potom ohladi (moze i u hladnoj vodi), i zatim zamrzne.
Ovako zamrznut patlidzan pogodan je za pripremu kavijara i slicnih jela od patlidzana. Ukoliko je potrebno imati cele kriske patlidzana neophodno je isecene kriske patlidzana zamrzavati pojedinacno poredjane na pleh, a zatim ih tako zamrznute redajti u kese. Izmedju krisaka mogu se staviti komadi najlona kako se kriske ne bi slepile.

Tikvice:
Tikive se mogu zamrzavati očišćene i oljuštene, isečene na kolutove ili izdubljene za punjenje. Blansiraju se oko 2 minuta, zatim hlade i potom pakuju u kese.
Ukolikko se nakon odmrzavanja koriste kao kolutovi moze se primeniti isti sistem kao kod patlidzana.

Paprika i crni luk:
Zelene paprike ne moraju da se blanširaju, samo se očiste od semena. Mogu se iseci na sitne komade radi lakse upotrebe nakon odmrzavanja.
Pečene crvene paprike mogu takodje da se zamrzavaju. Pecene paprike mogu da se ostave u ljusci i oljušte  poluodmrznute.
Crni luk, takodje nije potrebno blansirati. Naročito je važno crni luk dobro spakovati (najbolje u duple kese), kako jak miris ne bi prešao na ostale namirnice u zamrzivaču.

Karfiol i brokoli:
Brokoli se dobro opere pod mlazom vode da bi se izbacili eventualno prisutni insekti - koji se povremeno nađu u cvasti. Pre blansiranja može da se drži pola sata u slanoj vodi. Blansira se tri minuta u ključaloj vodi. Isti postupak je sa karfiolom.

Blitva, kelj, spanać, kopriva, zelje
se blanširaju dva minuta. Nakon blansiranja se ohlade, mogu se iseckati na sitnije komade radi lakse upotrebe nakon odmrzavanja. Kopriva ce nakon blansiranja prestati da zari. Zelje se moze zamrzavati i u listovima i kasnije koristiti za uvijanje sarmica.

Celer i paškanat
oprani i isečeni na kolutove, blanširaju se dva minuta.

Zacinske trave:
Sveže začinske trave se operu pod mlazom vode, osuše i stave u kesu  za zamrzavanje.

Pri zamrzavanju voća - poput borovnica, malina, kupina, višanja... dobro je posuti ga šećerom, kako bi se što više očuvao ukus. Prilikom pripreme poslastica, ovo voće uglavnom ne treba odmrzavati.

Vreme čuvanja zamrznutih namirnica 
• Povrće i voće može da se čuva u zamrzivaču od 8-12 meseci.
• Kuvana jela od povrća mogu da se u zamrzivaču čuvaju do četiri meseca, a ona koja sadrže meso i ribu - do tri meseca.
• Hleb i peciva mogu da ostanu u zamrzivaču do šest meseci, kao i  pečeni sitni kolači, a torte i pite do četiri meseca.

Vojvodjanski foto safari















Sunce i suša






четвртак, 12. јул 2012.

Tušt


Tušt 
(Portulaca oleracea L. sativa)

Pripada obitelji tušnjeva (Familiae Portulacaeae) a lisnata je, hranjiva i ljekovita biljka.
Druga imena za tušt su tušanj, tušac, tušnjak i portulak.
Uzgoj:
Raste i kao samonikla biljka uz rijeke, potoke, kanale i rubove šuma . Sije se na sunčanom mjestu a voli pjeskovitu dobro dreniranu zemlju. Otporan je na visoke i niske temperature i sušu, uspeva na lošem zemljištu. Veoma brzo raste i već nakon 3-4 tjadna se može brati. Čim ga više berete, više se razraste.

Sastav:
Portulak sadrži veliku količinu antioksidansa a najbolji je biljni izvor omega -3 masnih kiselina. Naime sadrži alfa-linolensku kiselinu koja spada u grupu omega-3 masnih kiselina i značajna je za je za rast i razvoj organizma, regulira nivo holesterola i sprečava bolesti srca i krvotoka. U sebi ima još i fenilalanin, triptofan i biofenole koji su djelotvorni u vezivanju slobodnih radikala u organizmu i time štite od mnogobrojnih bolesti.
Biljka je bogata vitaminom C a sadrži i nešto manje količine vitamina A, B i E, minerala i elemenata u tragovima magnezija, kalcija, kalija, željeza, cinka, kao i alkaloida, flavonoida, kumarina, saponina, glutaminske kiseline, oksalne kiseline sterin beta-sitosterol i sluzavu tvar.

Lekovita svojstva:
omega-3 masna kiselina je značajna za rast i razvoj organizma, štiti stanične opne, regulira nivo holesterola i spriječava bolesti srca i krvotoka. . Preporuča se jesti sirovu i svježu, a ako se kuha onda samo vrlo kratko u vreloj vodi ili kratko prodinsta na maslacu.
Zbog sluzave tvari koju sadrži, preporuča ga se protiv žgaravice, gastritisa, ali i zatvora. U narodnoj medicini pripisuju mu se i brojna druga svojstva, kao na primjer da djeluje antibakterijski, kao čistač krvi i diuretik, a navodno pomaže i kod kašlja, temperature, upale desni, hemoroida, proljetnog umora, slabosti bubrega, arterioskleroze, glavobolje i oboljenja živaca. Što bi stručnjaci rekli, ova je biljka prirodni antihelmetik, antipiretik, antiskorbut, depurativ, dermetik, diuretik, laksativ, regulator, roborans, tonikum i vermifug.


U kulinarstvu:
Jestivo je sve osim korijena. Koriste se mladi sočni listovi i izdanci visine 3-5 cm. Ubrane izdanke odvojiti od tvrdih stabljika. U ishrani se koristi za pripremu salata, juha, variva, đuveča, u tjestu za palačinke ili kao hrskavi začin u salatama. Kuha se najviše do 15 minuta, kuhanjem oslobađa sluz koja blago zgušnjava juhe i daje im kremast izgled. Pogodan je i za kiseljenje, ali ne i za sušenje. 
U svježim salatama lijepo se slaže sa krastavcem i rajčicom, krumpirom, graškom i bijelim lukom, dinjama i breskvama. Služi se i kao prilog za začinjena jela od mesa ili ribe.

http://www.coolinarika.com/recept/tust-za-gust/

Upozorenje:
neumjerena upotreba ima negativno učinak na organizam. Oksalna kiselina opterečuje bubrege, glikozidi deluju na srce,ne ga gnojiti sa umjetnim gnojem jer apsorbira nitrate.

уторак, 22. мај 2012.

CRNI SLEZ



(Malva vulgaris) Fam. Malvaceae
Popularni nazivi: dobri slez, slezovina


Opis:
Slez sa malim listovima - mali (crni) slez - raste po ruiniranim zidinama, pored puteva, na napuštenim terenima, pored ograda. To je jednogodišnja biljka sa delimično puzavičastim stablom. Listovi su skoro okrugli, nazubljeni, a cvetovi roze boje su smešteni pojedinačno ili grupno u bazalnom delu sa unutrašnje strane lista. Plod je čaurast, pomalo nalikuje na grumen sira. Sakupljaju se listovi, cvetovi i vazdušasta stabljika u periodu jun-septembar.
Budući da se sušenjem gube lekoviti sokovi, najbolje je slez koristiti u što svežijem stanju, ali i sušena biljka ima svoju vrednost.

Sakupljanje:
Beru se cvetovi, listovi, sakuplja se i oguljeni koren.Cvetovi i listovi se beru bez drške u periodu jun-avgust. Suše se u senci, u provetrenim prostorijama, rasprostrti u tankom sloju. Posle sušenja, cvetovi se čuvaju u papirnim kesama (džakovima) ili fiokama obloženim hartijom, a listovi u džakovima od platna.
Koren se vadi kada dostigne dužinu od 10-15 cm, dakle najranije u drugoj godini života biljke. Ovo se obavlja u periodu mart-april ili oktobar-novembar.
Posle sakupljanja, koren se oguli (do belog sloja), zatim iseče na male komade koji se suše na suncu ili u ugrejanim prostorijama na 40°C. Pre sušenja ih ne treba prati. Posle sušenja, korenje se čuva u džakovima od platna ili hartije, u suvim prostorijama.
 

Aktivna svojstva: 
U korenu - sluzaste materije, amidin, uronske kiseline, šećeri, asparagin, pektin, betain, tanin, rezinozne
supstance; u cvetu i listu - flavonoid, tanin i sluzaste materije.

Uslovi za upotrebu:
Cvetovi treba da budu rozikasto bele boje i da imaju čašicu. Listovi treba da imaju zelenu boju i dršku ne
dužu od 2 cm. Ostatak stabljike se ne koristi. Oguljen koren treba da bude bele boje.

Farmakološko dejstvo:
Sekretolitik (pospešuje lučenje sluzi),emoliens (sredstvo za omekšavanje), ekspektorans (za iskašljavanje), anti-inflamator (protiv zapaljenja disajnih organa, bubrega, želuca i creva).

Način upotrebe:
- Infuzija: Jednu punu (supenu) kašiku dodati na 250 ml hladne
vode; ostaviti da odstoji tokom noći, a zatim ujutru blago
podgrejati (30-40°C).
- Kupka: Jedna puna šaka sleza se potopi u sud sa
5 litara hladne vode. Pošto odstoji 12 sati, sledećeg dana se malo
zagreje (30-40°C). Kupka traje 20 minuta.
- Oblog: Talog (ostatak) koji ostane od čaja se malo zagreje u
vodi, pomeša se sa ječmenim brašnom i stavi na komad platna
kojim se oblaže obolelo mesto.

Terapeutske indikacije:
Glositis (upala jezika), akutni laringitis (akutna upala grkljana), bronhitis (upala bronhija), traheitis (upala dušnika), infekcije bubrega, rane, čir, tonzilitis (upala krajnika). Kod otvorenih rana, kupka od sleza i svežih listova bokvice može da bude delotvorna.
U slučaju raka grkljana, čak i kad dođe do afonije (gubitka glasa), slez može da ima veoma efikasno lekovito dejstvo. Mlakim čajem od sleza se ispira grlo u toku dana, a ostatak čaja se pomeša sa ječmenim brašnom i drži se u vidu obloga u predelu grkljana u toku noći.

Dnevna količina čaja koju treba upotrebiti je 2,5 litra. Biljka se usitni i preko noći drži u hladnoj vodi (1 puna kašičica biljke na šolju od 250 ml). Ujutro se procedi i blago ugreje, i to tako što se šolja stavi u drugi, veći sud sa toplom vodom. Tečnost čuvati u termos-boci. Piju se 4 šolje dnevno. Sa ostatkom čaja ispirati grlo.U slučaju smanjenog lučenja pljuvačke (suva usta), čaj od sleza treba često koristiti za ispiranje usta.

субота, 19. мај 2012.

Maj 2012

 senka na posteljini koja se susi
prskanje njive protiv sirokolisnih korova
 zacinska bastica
mladi luk i spanac
 kosenje trave i sakupljanje za guske i patke
maticnjak i nana od baba Ane
 bastica - nesto je niklo nesto nije (iz nepoznatih razloga)
 raznorazne sitnice - krest salata, mirodjija ....
 rasadi