субота, 19. мај 2012.

ZOVA I RECEPTI OD ZOVE



U jednoj divnoj bajci koju je napisao genijalni Andersen, bolesnom dečaku koji leži u postelji učinilo se da je iz čajnika izašao duh jedne simpatične i dobroćudne bakice koju je Andersen nazvao Bazgova majčica. Ona je umirila i zabavljala dečaka svojim zanimljivim pričama koje su ga odvele u san. Kada se sutra probudio dečak više nije bio bolestan. Za razliku od nekih drugih bajki ovu možete shvatiti i prilično bukvalno. Bolesna deca koja usled prehlada ili gripa imaju visoku temperaturu i groznicu, često se dešava da buncaju do su u čudnom polusvesnom stanju, a topli čaj od zove ili bazge kao se ova biljka još naziva snižava temperaturu i pomaže nam da lakše savladamo bolest. Ovom malom drvetu ili većem žbunu, kako želite, oduvek su pripisivana čudesna magičan svojstva. U njegovim krošnjama živele su šumske vile, pa seljaci nipokoju cenu nisu želeli da zapale zeleno drvo zove. Rasprostranjeno je i verovanje da nije pamentno zaspati pod ovim drvetom.

Izgleda da antivirusna jedinjenja zove dobro deluju na viruse, prvenstveno herpesa i da mogu pomoći onima koji pate od Epštaj-Barovog sindroma. Ako imate upalu krajnika obavezno popijte dve do tri šolje čaja od cveta zove, lista kupine i petrovca.
Zova deluje i diuretično, pa se preporučuje osobama koje imaju višak mokraćne kiseline u krvi. Cvet zove često se nalazi u mešavinama za čišćenje organizma i detoksifikaciju.
Protivupalno dejstvo zove opravdava upotrebljavanje ove biljke za negovanje iritirane i upaljenje kože. Udružena sa peršunom i nevenom zova ulanja tamne fleke na licu.
Pomešana sa vrbovom korom, suručicom i ruzmarinom ova biljka se preporučuje onima koji pate od artritisa i reumatizma. Uz ovu čajnu mešavinu bolni delovi se masiraju losionom od esencijalnih ulja ruzmarina, eukaliptusa i kleke.

Zova ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo smeđa, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta,bela i veoma lagana srž . Nasuprotni listovi nepravilno su perasti s jajastim, zasiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u pljosnati paštita, a boja im je bela do žućkasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobice, u početku zelene, zatim crveno-smeđe i naposletku sjajne. Bobice su male i sočne.

Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija: flavonoide, glikozide, hlorogensku kiselinu, tanine, pektine... U plodu su prisutni glikozidi, tanini, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Zreli plodovi zove su, takođe, vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego ijedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveže, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot ili kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih bobica koristi se u lečenju neuralgije trigeminusa (neuralgija nerva lica), za jačanje, za blago regulisanje stolice, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva, za poboljšane apetita i cirkulacije.

Zova cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren zove se sakupljaju u proleće, cvet u junu, dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru kada potpuno sazru, pred kraj leta.

Recepti:

Przeni cvetovi:
Cvetovi zove su jestivi. Probajte da sveže cvetove umočite u testo za palačinke (malo ređe) i ispržite u dubokom ulju. Kada je gotovo izvadite iz šerpe, ostavite da se ocedi višak masnoće i pospite prah šećerom. Ovo je recept koji datira jos iz staroga Rima.

Sirup:
Sirup od cvetova zove takođe je veoma popularan u našim krajevima.
Naberu se sveži cvetovi zove, otkinu se peteljke i cvetovi se potope u vodu. Na 5 l. prokuvane i ohladjene vode stavi se 40 cvetova, 3 kg šećera i tri limuntusa. To se ostavi 24 sata. Procedi se kroz krpe i sipa u flaše. Moze da stoji veoma dugo u cistim, sterilnim flasama…i do godinu dana. Pije se razblažen sa vodom, trebalo bi da ima oštar miris zove, ako su cvetovi ubrani u rano vreme cvatnje sirup je kvalitetniji.

Cajevi od zove:
Čaj od zove se koristi za lakše izlučivanje mokraće, nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi.

Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatskih bolesti. Čaj od zovinih cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo kog oblika prehlade ili gripa, što će znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su dovele do bolesti.
Nakon branja, cvetovi zove se nižu na konopac ili se stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žuto-belu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.

Caj od kora grana i stabla koristi se za otklanjanje poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i bešike, leči vodenu bolest, razne edeme itd. Čajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane količine mogu da budu opasne. Spoljašnji, sivi sloj biljke, ostruže se pre upotrebe i baca, koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kašičica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u vecim razmacima, gutljaj po gutljaj.

Čaj od bazgina lišća. Lišće se bere kad se potpuno razvije. 7-8 listića prelije se s 2 dl ključale vode i tiho kuva 8 minuta. Nakon toga se ocedi, doda malu kasika meda. To je izvanredno sredstvo za čišćenje krvi, osipa, bolesti jetre, bubrega, pluća želuca i creva
Listovi sadrže otrovne cijanogenetske glikozide, pa se ne smiju jesti!
 
Dzem od bobica zove:
Sastojci:
* 1 kg zrelog ploda zove
* 1 kg šećera
* 650 ml vode
* 1 kašičica limunovog soka
* 1 kašičica mlevenog cimeta
Priprema:
Plod oprati, skinuti sa drške i kuvati dok ne omekša. Pasirati. Vodu i šećer prokuvati, dodati proceđeni sok i kuvati 45 minuta. Kada počne da se zgušnjava, dodati limunov sok i cimet i kratko prokuvati. Odmah sipati u tegle i dobro zatvoriti.

Dzem se moze praviti i sa Dzemfiksom ili drugim dodacima za zeliranje prema uputstvu sa kesice.
Sastojci:
* 1 kg zrelih bazgovih bobica
* secera prema uputstvu na pakovanju
* 1 kesica sredstva za zeliranje
* 1 limun
Priprema:
Bobice operite i očistite od peteljki. Stavite ih u posudu za kuvanje, dodajte šećer i uz miješanje kuvajte oko 20 minuta. Želin izmešajte sa šećerom prema uputstvu i umešajte u voće.  Dodajte sok limuna i kuhajte nekoliko minuta. Vrućim džemom punite čiste i zagrejane manje tegle, zatvorite, obrnite ih naopacke i ostavite u tom polozaju dok se ne ohlade.

Liker od zove:
Sastojci: za 1 l likera:
* 300 g bobica crne zove
* 300 g šećera
* 1 kašičica limuntusa
* 3/8 l vode
* ¼ l alkohola (96%, iz apoteke)
Priprema:
Pomešajte crnu zovu sa šećerom i limuntusom i ostavite da odstoji 3 sata.
Sve zajedno stavite da se krčka (ne sme da provri), nalijte vodom i sipajte u flašu.
Dodajte alkohol, zatvorite flašu i ostavite da odstoji na sunčanom mestu oko nedelju dana. Procedite liker od bazge kroz krpu i sipajte u flašu za liker.

Tonik za kožu
oparak od cvjetova bazge deluje ublažujuće na osetljivu ili suncem opečenu kožu.
ulijte 600ml uzavrele destilovane vode preko 25g osušenih cvetova bazge. Pustite da se ohladi, procedite i nanesite na kožu komadićem vate. Losion držite u frizideru i upotrebite za 2 do 3 dana.

2 коментара: